Top latest Five DUHOVNOST Urban news

Top latest Five DUHOVNOST Urban news

Blog Article

tom svoju transcendentnost. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest, kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke žudnje (kama). Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje, Indrinog posecanja Vritre, ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je o nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob navijanja) sveta. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. Već smo videli (§ 68), čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića, »Univerzalnog majstora«, Visvakarmana (Rigveda, X, eighty one) koji svet oblikuje kao vajar, kovač ili drvodelja. Ali ovaj mitski motiv, čuven i u drugim religijama, vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve, koju je proslavila Purušasukta. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. Prema Rigvedi, bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja, ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. U svakom slučaju, njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. Jedna kasnija himna (Rigveda X, 63, 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi, Voda i Zemlja.

the main focus is primarily on the physical body which differs from traditional yoga, where by the focus is more inward and spiritual. there are numerous educational facilities of hatha, Just about every with its have exceptional style and philosophy.

For all pranayama (except Kapalabhati), the breath is slow and continual, breathed out and in of the nose and down in the belly. Always sit by using a straight spine as well as a calm overall body. if you are training pranayama, let go of any feelings by focusing on the breathing involved with the pranayama.

Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki sveštenik i sam je, ili zajedno s kraljicom, proslavljao najznačajnije praznike u godini. Posle smrti, kraljevi su bili divinizovani. Pričajući o smrti nekog kralja, govorilo se da »je postao bog«. Kip mu je postavljan u hramu, a vladari na vlasti prinosili bi mu žrtve. Prema nekim tekstovima, kralja su još za života smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. four

Važno je istaći promovisanje upražnjavanja joge u rang puta oslobađanja, naporedo sa gnosom koja je u starim Upanišadama preovlađivala kao metoda. Katha Up. takođe prikazuje upražnjavanje joge naporedo s meditacijom gnostičkog tipa (III, 13). Neke jogističke tehnike su još tačnije izložene u švetašvatari, Mandukji a posebno u Maitri Upanišadi. Vidimo, dakle, kako su se razvijala istraživanja i otkrića nabrojana u prvim Upanišadama. S jedne strane, ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog života, od dinamizama koji su progresivno »obezvređivani« click here samim tim što su bili obuhvaćeni pulsiranjima Prirode (prakriti).

Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad čudovišna plodnost. Ali Uran je »od prvog dana« mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. Kada je to boginji dodijalo, ona načini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: »Sinovi koje rodismo ja i jedan besomučnik ( . . . ) , kazničemo zločinačko nasilje oca, ma koliko on bio vaš otac, pošto je prvi započeo sramotna dela.« Ali prestrašeni, »niko od njih ne reče ni reči«, osim Krona koji primi na sebe taj posao. I kada se Uran približio »žudeći da prodre u telo Zemlje« (Eshil, Nauck, fr. 44), Kron ga uškopi srpom. Iz krvi koja poteče po Geji dođoše na svet tri Erinije — boginje osvete, divovi i nimfe jasenovog drveta. Iz Uranovog spolovila bačenog u extra i okruženog belom penom rodila se Afrodita (Teog. 188 i dalje). Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita o razdvajanju Neba i Zemlje. Kao što smo već primetili (§ forty seven), reč je o široko rasprostranjenom mitu čije je postojanje potvrđeno na različitim nivoima kulture. Kastracijom Urana prekida se neprekidno rađanje, two koje je, u krajnjoj liniji, uzaludno, pošto otac »skriva« novorođenčad u Zemlju. Sakaćenje nekog boga kosmokrate, od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik, predstavlja glavnu temu huritske, hetitske i kananske (§ forty six i dalje) teogonije. Hesiod je verovatno poznavao ove istočne tradicije, 8 jer je njegova Teogortija usredsređena na sukob između generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast.

one zero one. Zaratustrin život: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brojne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokušao da pokaže kako čak ni a person retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i događaje, ne odražavaju nužno istorijsiku stvarnost: Vištaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i događaje (mali princ Vaepja koji mu je »na Zimskom mostu« uskratio konak, itd.), nego i iz autentičnog i strastvenog karaktera gatha. Između ostalog, pogađaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega traži da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budućnosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne forty four otpočinje istom formulom: »Evo šta te pitam, Gospode — odgovori mi dobro!« Zaratustra želi da dozna »ko je odredio place suncu i zvezdama« (three), »ko je učvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne?« (4), a njegova pitanja o Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takođe želi da dozna i na koji će način njegova duša »biti ushićena stigavši u Dobro« (eight), i »kako ćemo se osloboditi zla?« (13), »kako ću predati zlo u ruke pravde?« (14). On zahteva da mu budu dati »vidljivi znaci« (16) i, naročito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova »reč bude delotvorna« (seventeen).

On mu naređuje da sobom povede i sve svoje sinove, kao i pratnju od vetrova, oblaka i kiša — i Baal na to pristaje. Ali pre nego što siđe u Donji svet, on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom začinje sina. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporučuje Elu. Reklo bi se da Baal u času krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmičkog bika; istovremeno, on sebi obezbeđuje naslednika, u slučaju da se više ne vrati na zemlju. Ne znamo kako Baal umire, da li je bio pobeđen u borbi ili naprosto poražen zastrašujućim Motovim prisustvom. Značaj ugaritskog mita proističe iz činjenice da Baal, mladi lavatory oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona, silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. Sličnu sudbinu nema niko osim »Baala-Hadada«; ni Adad, koji je bio obožavan u Mesopotamiji, ni huritski Tešup. (Mada će Marduk nešto kasnije takođe iščezavati« jednom godišnje, »zatvoren u Planinu«.) Ovaj descensus advertisement inferos* nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i složena prestižna svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim »haosom« pa je, prema tome, i bathroom kosmokrata, odnosno bog »kosmogonije«; on je bathroom oluje i zemljoradničke plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana, »Zrna«), ali je isto tako i vrhovni lavatory koji je odlučio da svoju vrhovnu vlast Professionalširi na čitav (pa tako i na Podzemni) svet. 89

U ćelom svetu rudari upražnjavaju obrede koji uključuju stanje čistote, submit, meditaciju, molitve i kultne činove. Obredi se ravnaju prema prirodi operacije koja se ima u vidu, jer se ulazi u posvećeno područje smatrano nepovredivim; tu se dolazi u dodir sa sakralnošću koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma, s dubljom pa i opasnijom sakralnošću. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada čoveku — u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. Sve mitologije rudnika i planina, bezbrojne vile, duhovi, elfovi, utvare i prikaze, umnožene su epifanije prisustva svetog s kojim se čovek sučeljava prodirući u geološke slojeve života. Opterećene tom tmurnom svetošću, impolite se stavljaju u peći. Tu počinje najteži i najodvažniji poduhvat. Zanatlija zamenjuje Zemlju-Majku da bi ubrzao i dovršio »rast«. Peći su, na neki način, nove materice, veštačke, gde se dovršava sazrevanje rude. Otuda je topljenje propraćeno s bezbroj obzira, tabua i obreda. fifty five Metalac je »gospodar vatre«, kao i kovač, kao i, pre njega, grnčar. Pomoću vatre, on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. Metalac, opet, ubrzava »rast« ruda, čini da one postanu »zrele« u zadivljujuće kratkom roku.

nje se razvija na dva uporedna plana. S jedne strane, otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne uključuju samo senzacije i opažaji nego i psiho-mentalna aktivnost. (Ovo otkriće, čiji je osnovni nacrt dat već u Maitri Upanišadi, posebno će razraditi »filozofi« sankhje i joge.) S druge strane, jasno se iskazuje težnja (potvrđena već u Rigvedi X, 90, three) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bića Sve/Jedno.forty two Prema tome, Kosmos i Život predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bića. Suštinski, oslobađanje se sastoji u razumevanju te »misterije«; kada se jednom otkrije paradoksalno očitovanje Svega-Jednog, moguće je osloboditi se zamajaca kosmičkog procesa. Zavisno od različitih perspektiva, taj se kosmički proces može smatrati božanskom »igrom« (lila), »prividom« (maja) usled neznanja, ili »iskušenjem« koje treba da primora čoveka na traženje apsolutne slobode (mokšaJ. forty three Ali od svega je najvažnije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurečna modaliteta u iskonskom Biću omogućava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj, budući da njome upravlja zakon karmana, iako ona u sebi »sadrži« atman) prida neki smisao i, pored toga, omogući oslobađanje. U stvari, razumevanjem analogije između Brahmana i njegove manifestacije, materijalne tvorevine, i atmana uhvaćenog u mrežu transmigracije, otkriva se slučajni i nepostojani karakter strašnog sleda: avidja, karman, samsara.

Izraz ezoterija nastao je od grčke riječi ἐσωτερικός (esôterikos), a označava izvanjski put u unutrašnjost ili općenito unutrašnjost.

54. Izgubljeni Raj. Kain i Avclj Edenski vrt, s rekom koja se delila na četiri rukavca i donosila život u četiri oblasti zemlje, i s drvećem koje je Adem trebalo da čuva i gaji, podseća na mesopotamske slike. I u ovom slučaju, biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. Ali mit o prvobitnom Raju u kojem je živeo prvobitni Čovek, i mit o nekom »rajskom« mestu koje je teško dostupno ljudima, bio je poznat i izvan oblasti Eufrata i Mediterana. Kao i svaki »Raj«, Eden 8 se nalazi u Središtu sveta, tamo gde izvire reka s četiri rukavca. Usred vrta uzdižu se drvo života i drvo znanja dobra i zla (2 : nine). Jehova čoveku zapoveda sledeće: »Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš« (two : 16—seventeen). Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja.

Kontinuitet »svetih mesta« (up. § eight), određenih ratarskih obreda i sahrana ne treba više dokazivati. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti način kao što to vidimo na starim spomenicima koji, opet, prikazuju običaj nasleđen iz preistorije. U krševitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom »Starac« pokopavan u zemlju, a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. Varivo od semenja koje se služi na sahranama ili o praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva* Postojanje tog imena (kollyva) i žrtve potvrđeno je i u staroj Grčkoj, ali je običaj sigurno još stariji (veruje se da je otkriven u grobovima Dipilona). Leopold Šmit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji, koje su početkom XX veka još upražnjavali seljaci srednje i jugoistočne Evrope, čuvaju delove mitologija i iščezlih obreda iz prehomerske stare Grčke. Nema potrebe ići dalje. Naglasimo samo da su se takvi obredi održali preko četiri do pet hiljada godina, od čega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom pažnjom hrišćanstva i islama, dve monoteističke religije poznate po svojoj snazi. forty nine

prljavštinu, miasmu, silu koja je bila skoro fizička, strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. 14 Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. Eshil, Eumenide). Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. Ma koja bila njegova etimologija, Grci su to ime vezivali za delphys, »materica«.fifteen Tajanstvena udubina je predstavljala usta, stomios, što je izraz koji označava i vaginu. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje 16 ali je prevashodno bić »Središte sveta«. Prema legendi, dva su se orla, koje je Zevs pustio s dva kraja sveta, susreli na omfalosu. To proročište dostojno poštovanja, gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje, pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. Na početku, savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga), zatim jednom mesečno, i najzad više puta, u više navrata, sa izuzetkom zimskih meseci, kada je Apolon bio odsutan. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. Oni koji su molili za savet su pitanja postavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar.

Report this page